Sindikat GTŠ – Zvanični Blog

rođen 06.02.2011.

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 28. decembra 2017.

СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ! Ваш Синдикат

sve

Састанак у ФССШБ

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 25. avgusta 2016.

Performans 27.06.2016.

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 1. jula 2016.

GTS-BZ

Покрадени смо а ћутимо!

sve

ФОС 2016, 27-29 мај 2016.

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 29. maja 2016.

Баскет тим снова

Баскет тим снова и стручни штаб

sve

Свим члановима колектива и сарадницима…

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 28. aprila 2016.

…срећан Ускрс…

…жели Извршни одбор Синдиката.

sve

Састанак у ФССШБ

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 11. aprila 2016.

Састанак у ФССШБ

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 18. februara 2016.

Синдикат ГТШ у част пензионера, 22.01.2016.

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 24. januara 2016.

sve

Свим члановима колектива и сарадницима…

Ostavite komentar Objavljeno od strane sindikat GTS na 25. decembra 2015.

…срећне наступајуће празнике

жели Извршни одбор Синдиката.

sve

Нешто из архиве.

2 komentara Objavljeno od strane sindikat GTS na 20. decembra 2015.

Прођоше две године као трептај, сагореше као врцава искра из пламена. Један догађај који је постао део живота оних који су у њему учествовали био је скривен јер смо зазирали да ћемо сви, или бар неко од учесника трпети последице. Тешка су то времена била. Бич тираније је пуцао над нашим главама. Приморавани смо, а нисмо хтели, да све радимо како неко други хоће. Радили смо оно што смо мислили да је исправно. Написао сам један текст, у једном даху и од срца. Намеравао сам да тај догађај којим смо се само могли поносити објавим на “јавном гласилу Синдиката“. Било је мишљења да то не треба објављивати, да неки људи могу имати непријатности због учешћа у том догађају, да не желе да се експонирају. Прихватио сам сугестију. То што сам хтео да кажем остало је заробљено у мени и после две године сам морао да протрљам лампу да би дух изашао на слободу. Извињавам се свима који мисле да злоупотребљавам “јавно гласило Синдиката“. Слободни сте да ме критикујете али ја другачије не могу, верујте ми на реч.

Ево шта ми је тада лежало на срцу.

Војислав Хорват

Ту Рајко уид лав (13.12.2013.)

Одлучили смо и нисмо одустали. Нико не зна шта смо ни ко смо? Ни ми сами. Kолектив, Синдикат, група грађана? Да ли је то важно? Важно је да нисмо дозволили да други одлучују како ћемо испратити у заслужену пензију нашег колегу Рајка. Ми смо одлучили да Рајка, мирног, увек одмереног, повученог, такорећи нечујног испратимо како ми хоћемо. Рајка скромног, Рајка који никада ништа не тражи зато што све што треба и нама и њему у себи у изобиљу има, и више него што је потребно. Зато нам је то што има, када би се указала прилика, несебично давао. Рајков дух, дух хуманисте и уметника би нас тек с времена на време, пуном снагом, запљуснуо на Наставничким већима, већ изморене слушањем ничему служећих, из године у годину преписиваних извештаја о свему, свачему и ниочему. Као хипнотисани бисмо на искап испијали и пуним плућима удисали сваку Рајкову реч. Широм отворених очију смо се питали да ли је могуће да оваква плима људскости, доброте и духовне лепоте извире баш из овог човека. У нама ће заувек остати да живи једна дилема. Да ли су Рајкове топле речи биле извештаји или лекције?

Десетак година испраћамо чланове колектива на један начин. Онда је донет указ о штедњи јер су времена тешка. Штедња је требало да почне већ од сутра, са нашим Рајком, он је скроман, неће замерити. Е па ми се не слажемо. Ако није било скупо за двадесетак чланова колектива претходних година, није ни за Рајка. Испратићемо га како ми хоћемо. За знатижељне, који се питају ко су организатори, сви смо организатори. Па били колектив, Синдикат, група грађана или шта год. Није ни важно шта смо, знамо ко смо и то ћемо остати.

А како је било? Па шта да вам кажемо? Расположење је било добро, кафана по мери, људи прави, треба ли још нешто..? Рајку и нама је то било више него довољно.

sve